Vesti

ODRŽAN SKUP SUPERVIZORA

U prostorijama Dnevnog boravka pri Centru za socijalni rad Kovačica, dana 06.06.2022. godine  održan je skup supervizora južnog Banata iz Centara za socijalni rad Kovačica, Opovo, Pančevo, Kovin, Alibunar, Plandište, Bela Crkva, Vršac i Zrenjanin.

Temu za okrugli sto pod nazivom „Supervizijski proces u postupku povratka dece iz hraniteljske u biološku porodicu“ je pripremila supervizor u Centru za socijalni rad Kovačica Radoslava Erski.

Nakon održanog skupa donet je zaključak grupe da se još uvek nedovoljan broj dece vraća u biološke porodice iz kojih su izmeštena i primećeno je odsustvo intenzivne i kontinuirane podrške biološkoj porodici. Izneti su predlozi za unapređenje ove oblasti rada u CSR i izazovima sa kojima se suočavaju voditelji slučaja kao i supervizori kada se radi sa decom izmeštenom iz svoje porodice kao i sa njihovim primarnim porodicama.

Paketići iz Slovačke za decu opštine Kovačica

Ove godine Centar za socijalni rad Kovačica i Dom kulture “Mihajlo Pupin”  iz Idvora organizovali su za decu bez roditeljskog staranja koja se nalaze na porodičnom smeštaju i korisnike Dnevnog boravka iz Kovačice  dodelu  božićnih paketića koje su za njih pripremili naši donatori i ljudi dobre volje iz Slovačke. Tom prilikom deca su gledala “Novogodišnju predstavu” koju su za njih pripremili glumci iz Novog Sada I Zrenjanina, tako da je zadovoljstvo uoči božićnih I novogodišnjih praznika ove godine  za njih  bilo dvostruko a osmesi na njihovim licima su rekli više od reči.

Zajednički projekat Centra za socijalni rad “Kovačica“ i  sveštenika  Evangelističke  crkve Jozefa Havrile iz  mesta Podlužani u Slovačkoj,  traje već jedanaest godina i u njega je uključeno više od 25 učesnika  iz Slovačke, te osim crkvenih zajednica učestvuju  i osnovne i srednje škole, privatni preduzetnici, pojedinci , jednom rečju svi ljudi dobre volje koji  pripremaju božićne paketiće za decu bez roditeljskog staranja,  decu iz materijalno ugroženih porodica i decu sa smetnjama u razvoju iz Opštine Kovačica. Ove godine naši prijatelji iz Slovačke su nam doneli 600 paketića u vrednosti 20.000 eura a svaki paketić je brižljivo spremljeni uz puno ljubavi, prema polu, uzrastu i interesovanjima svakog deteta ponaosob.

 Deca iz materijalno ugroženih porodica za koju su takođe bili spremljeni paketići, svoje paketiće će dobiti u Mesnim kancelarijama u mestu gde žive.

U ime dece za koju su bili pripremljeni ovi paketići, želimo da se još jednom zahvalimo svima koji su se uključili u ovaj projekat i koji su na bilo koji način doprineli tome da navedeni mališani imaju prilike da i u ovoj godini punoj izazova i teškoća dobiju svoj božićni paketić, koji im je sigurno ulepšao praznike.

Razvoj veština kroz inkluzivni sport

 U decembru  2021. godine završen je projekat pod nazivom „Inkluzivni džudo-džudo za sve III“ koji je realizovan u saradnji Centra za socijalni rad Kovačica i udruženja Plavi anđeo iz Pančeva. To je nastavak  projekta iz 2019. i 2020. godine  kada su se korisnici Dnevnog boravka za odrasle sa fizičkim invaliditetom i intelektualnim teškoćama  susreli sa inkluzivnim džudoom, počeli da ga treniraju a zatim svake naredne  godine napredovali u bavljenju ovim sportom.  

 Projekat  se finansira  iz sredstava koja je odobrilo  Ministarsvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, odnosno, Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom. Zahvaljujući dobijenim sredstvima korisnici dnevnog boravka iz Kovačice dobili su opremu koja im je nedostajala  za bavljenje džudom, finansiran je i rad trenera i njegovog asistenta.

Svake godine se u sklopu projekta realizuje i izlet koji ima za cilj  afirmisanje druženja među osobama sa smetnjama u razvoju i mladima sa invaliditetom, njihovo uključivanje u društvo kroz pozitivne aktivnosti, kroz sport i druženje.  Ove godine su se polaznici inkluzivnog džudoa iz Kovačice  i Sombora družili u Novom Sadu.

Za razliku od prošle godine kad je održan zajednički trening  polaznika inkluzivnog džudoa, ove godine je organizovano takmičenje u Sali SPENS-a u Novom Sadu a domaćin takmičenja, je bio Džudo savez Vojvodine. Podrška Saveza najbolje svedoči o tome koliko je koristan pomenuti projekat, što nam daje motivaciju i energiju za još novih poduhvata, ciljeva i čitavoj misiji daje posebnu važnost i značaj.

Koliko je Inkluzivni džudo ostavio pozitivan uticaj na korisnike Dnevnog boravka najbolje govori psihosocijalni napredak, bolja asimilovanost u društvo, ali pre svega osmeh na njihovim licima, zadovoljstvo posle svakog održanog treninga, osećaj ponosa zbog onoga šta rade i osećaj da su jednaki sa ostalima koji nemaju teškoće koje korisnici Dnevog boravka herojski nose.

Ceneći sve pozitivne promene kod polaznika inkluzivnog džudoa  i dobrobit koju su korisnici ostvarili kroz bavljenje ovim sportom motiviše nas da i ubuduće nastavimo  sa ovom aktivnošću ali da ostvarimo i još više od ovoga. Naš trudi bi bio nagrađen mogućnošću odlaska na sportske pripreme i takmičenja, što bi ujedno bila i prilika da pokažemo svoj napredak, trud i predanost. 

„Obuka za pružanje usluge pomoć u kući deci, odraslima i starima sa smetnjama u funkcionisanju“

U prostorijama Dnevnog boravka pri Centru za socijalni rad Kovačica, dana 08.06.2021. godine,  saradnici na uslugama u zajednici (gerontodomaćice) i stručni radnici koji pružaju uslugu Pomoć u kući i Dnevni boravak su prisustvovali  obuci za pružanje usluge pomoć u kući deci, odraslima i starima sa smetnjama u funkcionisanju u organizaciji Centra za socijalni rad „Kovačica“ i humanitarne organicazije „Dečje srce“ iz Beograda.

Vrsni  stručnjaci i predavači, Goran Rojević i Sašenka Mirković su tokom dvodnevnog  seminara ojačali već postojeće kompetencije naših gerontodomaćica, pružili im nova znanja i podstakli razvoj veština i vrednosti koje će im pomoći da ubuduće još uspešnije zadovoljavaju potrebe korisnika.

Utisci  učesnika nakon održane obuke su bili pozitivni sa željom da se i ubuduće organizuju slične obuke jer su visok nivo praktičnog i teorijskog znanja osnova uspešnog profesionalnog rada čime se doprinosi kvalitetu usluga koje se pružaju korisnicima.

Саопштење Асоцијације центара за социјални рад

Саопштење за јавност

Последњих дана у фокусу јавности је случај измештања деце из једне породице, чији су актери стручни радници центра за социјални рад. Без обзира где радимо, чиме се бавимо и где живимо, оваквим вестима сви смо истински уздрмани и дубоко потрешени. Без икакве намере да на било који начин оправдамо оваква понашања запослених у социјалној заштити, за које смо сагласни да је недопустиво, морамо истаћи да у трци за гледаношћу и сензационализмом, неке медијске куће и њихови новинари дају себи за право да урушавају углед племените и помажуће професије каква је социјални рад.

У циљу правилног информисања грађана, Пословно удружење Асоцијација Центара за социјални рад Србије, обавештава јавност о низу других чињеница које се односе на рад центара за социјални рад, а појединачним поступањима и пропустима у раду, бавиће за то надлежне институције.

Свакодневно се суочавајући са најкомплекснијим деловима и проблемима једног друштва, систем социјалне заштите, а са њим и центри за социјални рад имају изузетно одговоран задатак.

У Републици Србији постоји 170 центара за социјални рад у којима је запослено скоро 1800 стручних радника, који се ( 24 сата у дану, 365 дана у години ) брину о скоро 7 милиона становника. У протеклој години на евиденцији центара за социјални рад било је око 800.000 људи којима је био потребан неки од облика помоћи или услуга из домена социјалне заштите.

У обављању послова из своје надлежности Центри за социјални рад имају двоструку улогу – помажућу и извршилачку, које увек иду заједно – „руку под руку“. Са једне стране Центри су одговорни према корисницима које треба да заштите, а са друге стране одговорни су да спроводе законе, прописе, норме, судске одлуке. Извршне улоге, Центри за социјални рад обављају у најбољем интересу корисника и понекад рестриктивне мере имају своје објашњење, појашњење и своју аргументацију. Наравно, јавност најчешће није упозната са овим аргументима, већ свој суд о поступцима и одлукама центара за социјални рад доноси на основу новинских натписа, телевизијских емисија и незаконитог снимања.

Због диверзитета надлежности и великог броја овлашћења који су делегирани центрима за социјални рад, чини се да су то институције које носе једну од највећих одговорности у нашем друштву, нарочито јер се Центри баве најосетљивијим питањима једног друштва, а то је породично-правна заштита. Нажалост, оваква врста одговорности носи и своје негативне стране, а то је да су центри за социјални рад стално под лупом јавности и стално на удару сензационалистичких вести.

„Задирање“ у породицу увек са собом носи ризик да једна страна буде незадовољна, а културни контекст отвара све веће могућности да се незадовољство, било оправдано или не, јавно износи, пласира, без осећања одговорности за откривање идентитета деце, жртава и сл. чиме се наноси ненадокнадива штета управо онима који су најосетљивији и најугроженији. Са друге стране док је незадовољство појединца и масе јавно, принцип „чувања службене тајне“ и „заштита података о кориснику“, намећу потребу да незадовољство стручних радника оваквим третманом у медијима буде ћутање. При томе, не смемо заборавити да су стручни радници и сами често изложени претњама у директним контактима, у јавности, на друштвеним мрежама и да су означени као „мете“. Пре само неколико дана били смо сведоци још једног физичког напада на колегиницу из Центра, коју је незадовољна странка напала и нанела озбиљне повреде. Медији се осим информативно, најчешће оваквим вестима не баве и не извештавају, овакве вести нису им занимљиве и вероватно не доприносе тиражу њихових гласила. 

Од 2014.године, када је Влада РС донела уредбу о забрани запошљавања, драстично су смањени капацитети центара за социјални рад. Број стручних радника бележи своје најмање бројке. За разлику од тога, број грађана којима је потребна помоћ и подршка система социјалне заштите, константно расте. Здравствена криза се прелила и на све друге секторе, па су се тако и ресурси којима систем социјалне заштите располаже, значајно смањили.  Све ово допринело је да појединачни пропусти који се дешавају и у другим системима, постану озбиљнији и видљивији, а наша јавност у овом систему не допушта пропусте.

Растрзани између локалне и републичке власти, центри за социјални рад „дишу на шкрге“ и сви се питамо која је граница издржљивости, стрпљења и толераниције. Тенденциозни медијски натписи и емисије на ТВ станицама, не доприносе објашњењу и разјашњењу. Напротив, овакво извештавање доприноси томе да се у јавности ствара слика да су центри за социјални рад својеврсни „отимачи деце“ и криминалци и да у центрима раде само необразовани и неедуковани социјални радници.

Јавност мора да зна да у Центрима за социјални рад послове обављају високообразовани, стручни и едуковани стручњаци различитих профила: социјални радници, психолози, педагози, специјални педагози, правници, социолози, андрагози и други, који сви заједно раде за добробит својих суграђана, у корист деце, одраслих, старих и инвалидних лица, жртава насиља и др.

Због свега наведеног, подсећамо новинаре и ширу јавност да свака прича има две стране, а да снимци, текстови, гостовања истргнута из контекста не говоре много о позадини свега. Молимо медије да приликом пласирања информација из области породично-правне заштите, покушају да чују и другу страну, да саслушају представнике из система социјалне заштите и центара за социјални рад и да се са нарочитом пажњом опходе према заштити права детета као и према заштити приватности појединца и породице.

Апсолутно смо сагласни да јавност има право да добије информације о поступању јавних служби и управо зато је важно да пласиране информације буду истините и правовремене. Такође, указујемо и на терминологију која се користи када се говори о темама везаним за социјалну заштиту, јер центри за социјални рад нису „социјални“, новчана социјална помоћ није „социјала“,  а корисници нису „заостали“, „ретардирани“ и „нерадници“, већ су то грађани којима је у неком периоду њихових  живота потребна подршка институција. Оваквим начином писања о раду Центара, слаби се поверење грађана у рад Центара за социјални рад што може утицати на правовремено обавештавање, квалитет сарадње као и свеукупну заштиту ризичних група.

Јавни интерес за бригу о деци и породицама је велики, што потврђује и простор у медијима који заузимају чланци о овим темама. Због тога је одговорно новинарство и одговоран рад центара за социјални рад од изузетног значаја.

Уверени смо да једино заједничким снагама можемо заштитити наше грађане на најбољи могући начин, а јавности дати одмерену и истиниту информацију.

ПУ Асоцијација Центара за социјални рад Србије

Inkluzija kroz sport – INKLUZIVNI DŽUDO

Krajem decembra 2020. godine završen je projekat pod nazivom „Inkluzivni džudo-džudo za sve II“ koji je realizovan u saradnji Centra za socijalni rad Kovačica i udruženja Plavi anđeo iz Pančeva.  To je nastavak  projekta iz 2019. godine  kada su korisnici Dnevnog boravka za odrasle sa fizičkim invaliditetom i intelektualnim teškoćama prvi put susreli sa inkluzivnim džudoom i počeli da ga treniraju.  

Oba projekta su finansira  iz sredstava koja je odobrilo  Ministarsvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, odnosno, Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom. Zahvaljujući dobijenim sredstvima korisnici dnevnog boravka iz Kovačice dobili su komplet opremu za bavljenje džudom, finansiran je i rad trenera i njegov asistenta.

Projekat je uključio i izlete koji su za zadatak imali afirmaciju druženja među osobama sa posebnim potrebama, mladima sa invaliditetom, njihovo uključivanje u društvo kroz pozitivne aktivnosti, kroz sport i druženje, i to 2019. godine u Somboru, a 2020. godine u Novom Sadu. 

Podrška i kroz Džudo savez Vojvodine

Domaćin zajedničkog treninga održanog u Sali SPENS-a u Novom Sadu, bio je Džudo savez Vojvodine. Podrška Saveza najbolje svedoči o tome koliko je koristan pomenuti projekat, što nam daje motivaciju i energiju za još novih poduhvata, ciljeva i čitavoj misiji daje posebnu važnost i značaj.

Koliko je Inkluzivni džudo ostavio pozitivan uticaj na korisnike Dnevnog boravka najbolje govori psihosocijalni napredak, bolja asimilovanost u društvo, ali pre svega osmeh na njihovim licima, zadovoljstvo posle svakog održanog treninga, osećaj ponosa zbog onoga šta rade i osećaj da su jednaki sa ostalima koji nemaju teškoće koje korisnici Dnevog boravka herojski nose.

Ceneći sve pozitivne promene kod polaznika inkluzivnog džudoa  i dobrobit koju su korisnici ostvarili kroz bavljenje ovim sportom motiviše nas da i ubuduće nastavimo  sa ovom aktivnošću ali da ostvarimo i još više od ovoga. Naš trudi bi bio nagrađen mogućnošću odlaska na sportske pripreme i takmičenja, što bi ujedno bila i prilika da pokažemo svoj napredak, trud i predanost. 

Potpuna podrška za ostvarivanje prava za Rome Oslonac u svemu – koordinator za romska pitanja

U toku je realizacija projekta Koordinator za romska pitanja, koji je započet septembra 2020. godine i finansira se iz sredstava Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.

Koordinator za romska pitanja je osoba koja ima neposredan kontakt sa licima romske nacionalnosti, obilazi njihove porodice na terenu i tako ima potpuni uvid u njihove potrebe, te shodno tome ih upoznaje sa njihovim pravima i pruža im pomoć u njihovom ostvarivanju.

Kroz projektne aktivnosti predviđeno je da se pripadnicima romske nacionalne zajednice pruži podrška da prevaziđu prepreke u vezi sa pristupom i razumevanjem pravima koja ih se tiču. 

Osim toga, Romi u svakom trenutku imaju osobu kojoj mogu da se obrate za pomoć, savet, sugestiju i da budu sigurni da  im je adekvatno odgovoreno s obzirom na to da je koordinator najbolje upoznat sa njihovim problemima i situacijom u kojoj se nalaze. 

Angažovanjem koordinatora za romska pitanja stvorili su se bolji uslovi za socijalnu uključenost Roma u našoj lokalnoj zajednici, a time su se i uslovi za pun pristup u ostvarivanju njihovih prava iz oblasti socijalne zaštite, obrazovanja, zdravstvene zaštite, prava na rad, što predstavlja preduslov za uvažavanje i ostalih garantovanih ljudskih prava licima romske nacionalnosti.

Projekat traje šest meseci i nakon njegovog završetka ćemo imati sačinjenu bazu podataka o Romima i Romkinjama, koji nisu u sistemu, na teritoriji naše opštine, ali podatke o njihovim potrebama koji će nam poslužiti kao osnov za novi projekat u kojem bismo mogli da planiramo nove aktivnosti sagledavanjem realnih potreba naših sugrađana romske nacionalnosti.

Decenija humanosti i solidarnosti za decu opštine Kovačica

Paketći koji zagreju dečja srca

Paketići iz Slovačke za decu opštine Kovačica uprkos pandemiji svetskih razmera ipak doputovali i ove godine do naših mališana. 

U zajednički projekat Centra za socijalni rad Kovačica i  sveštenika  Evangelističke  crkve Jozefa Havrile iz mesta Podlužani u Slovačkoj, koji traje već čitavu dekadu, uključeno je više od 25 učesnika  iz Slovačke. Pored crkvenih zajednica, u projektu humanost i solidarnosti učestvuju i osnovne i srednje škole, privatni preduzetnici, pojedinci, dakle, svi ljudi dobre volje, pripremaju božićne paketiće za decu bez roditeljskog staranja, decu iz materijalno ugroženih porodica i decu sa smetnjama u razvoju iz opštine Kovačica.

Svaki paketić brižljivo pripremljen prema uzrastu, polu i interesovanjima

I u 2020. godini u kojoj se ceo svet borio sa pandemijom izazvanom virusom Corona, deca iz naše opštine nisu ostala bez svog božićnog paketića. Ove godine, za razliku od svih prethodnih, naši donatori  iz Slovačke nisu mogli da nam donesu paketiće u Kovačicu, ali su ih pripremili i predali direktorki Centra koja je otišla u Slovačku da ih preuzme uz podršku lokalne samouprave i pomoć transportnog preduzeća SAGOT iz Zrenjanina. Ukupno 530 paketića u vrednosti 17.000 eura, brižljivo spremljeni uz puno ljubavi, prema polu, uzrastu i interesovanjima svakog deteta ponaosob uručeni su deci uoči božićnih i novogodišnjih praznika uz pomoć članova mesnih zajednica i volontera. 

Deca bez roditeljskog staranja, zbog epidemiološke situacije u našoj opštini, ovog puta nisu mogla da se okupe i da prisustvuju programu koji su obično za njih pripremali učenici osnovnih škola uz pomoć svojih nastavnika, već su samo mlađa deca do 10 godina, u prostorijama Dnevnog boravka dočekala Deda Mraza koji im je podelio poklone.

U ime dece za koju su bili pripremljeni ovi paketići, želimo da se još jednom zahvalimo svima koji su se uključili u ovaj projekat i koji su na bilo koji način doprineli tome da mališani iz osetljivih društvenih grupa imaju prilike da i u ovoj godini punoj izazova i teškoća dobiju svoj božićni paketić, koji im je sigurno ulepšao praznike.

Građani Opštine Kovačica, koji su stariji od 65 godina mogu da dobiju Novčanu socijalnu pomoć za vreme Vanrednog stanja tako što će ovlastiti lice koje će podići njihovu pomoć

Šta treba da urade:

  • Pozovu svoj Kontak centar u mestu odakle ste
  • Kontakt centru saopšte podatke o licu koje će podići socijalnu pomoć
  • Štab prosleđuje Centru podatke o ovlašćenom licu
  • Centar sačinjava ovlašćenje za podizanje pomoći
  • Kontak centar iz Vašeg mesta dobija ovlašćenje i donosi ga korisniku.

 

Za korisnike tuđe nege i pomoći važi mogućnost da im Centar izda saopštenje po istom principu.

I geronto domaćice, uz obezbeđene mere preventive, nastavljaju da pružaju pomoć korisnicima. Direktorka je pozvala sve starije meštane kojima je pomoć geronto domaćice potrebna da se jave na kontakt telefone kovačičkog Centra za socijalni rad.

Jednokratne novčane pomoći će biti isplaćivane po Mesnim zajednicama (za sugrađane mlađe od 65) a starijim sugrađanima biće doneta na kućnu adresu.

Za sve informacije kontaktirajte svoje Kontakt centre ili Centar za socijalni rad Kovačica na telefone:  013 / 661 – 119, 013 / 661 – 041 ili na mejl kovacica.csr@minrzs.gov.rs

Republicki zavod Republicki zavod Republicki zavod