Centar za socijalni rad ima pravo da se, pod određenim uslovima, umeša u odnose između roditelja i deteta. To pravo dato mu je direktno Porodičnim zakonom, jer je on ovlašćen da nadzire kako roditelj vrši roditeljska prava, a postoje okolnosti pod kojima za neke mere može da ga ovlasti sud.
Centar nadzire da li roditelji ispunjavaju svoju dužnost na dva načina: putem preventivnog ili korektivnog nadzora.
Preventivni nadzor
U okviru preventivnog nadzora, ideja je da centar pomogne roditeljima da pravilno ispune svoje obaveze. To znači da centar donosi odluke u situacijama kada se roditelji ne slažu oko toga šta je najbolje za dete (na primer, da li mora da ide u muzičku školu ili ne), jednostavno ne znaju šta da rade, ili kada od deteta traže suprotne stvari — recimo, jedan roditelj zabranjuje da dete izlazi iz kuće s mokrom kosom, a drugi traži da se kosa pere isključivo ujutro, pred polazak u školu.
Korektivni nadzor
Korektivni nadzor primenjuje se kada roditelji čine ozbiljnije greške u odnosu prema detetu.
Zakon izričito predviđa koje mere centar može da preduzme u okviru korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava. Centar može da:
- upozorava roditelje na nedostatke u vršenju roditeljskog prava;
- upućuje roditelje na razgovor u porodično savetovalište ili u ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima;
- zahteva od roditelja da polože račun o upravljanju imovinom deteta;
- podnosi tužbe za zaštitu prava deteta, zaštitu od nasilja u porodici, lišenje roditeljskog prava (ako jedan ili oba roditelja zloupotrebljavaju, grubo zanemaruju ili nesavesno obavljaju svoje dužnosti) i tužbu za izdržavanje maloletnog deteta.
Odvajanje deteta od porodice
Centar za socijalni rad može samo privremeno, u hitnim slučajevima kada je potrebno zaštititi dete od zlostavljanja ili zaštititi neke njegove interese, odlučivati o odvajanju deteta od roditelja. Samo sud može trajno da odvoji dete od roditelja, i to u tačno određenim slučajevima.
Prioritet centra za socijalni rad jeste da dete ostane sa svojim roditeljima, ili da se, ako je već izdvojeno iz svoje porodice, što je pre moguće vrati u nju. Tek ako život s roditeljima nije moguć, ili centar proceni da nije u interesu deteta, razmatraju se druge mogućnosti.
Kada ima više dece koju treba izdvojiti iz porodice, centar će nastojati da pronađe zajednički smeštaj za svu braću i sestre. Ukoliko proceni da najbolji interes dece ili određenog deteta nije smeštaj s drugom decom iz porodice, tu procenu centar mora detaljno da obrazloži.
Kontakti deteta s roditeljima i rodbinom
Kada dete ima žive roditelje koji nisu lišeni roditeljskog prava, ali je izdvojeno iz porodice, planom poseta određuje se učestalost i vrsta kontakta između deteta i roditelja. Posete (kontakti) mogu biti nadgledane i nenadgledane.
Da bi bila donesena odluka o tome koliko često i kako roditelji i ostali članovi porodice mogu da vide dete, voditelj slučaja mora da razmotri:
- uzrast deteta;
- njegovo prilagođavanje na smeštaj i odnos sa sadašnjim starateljem, hraniteljem ili vaspitačem;
- da li su posete roditelja u interesu deteta i da li su možda rizične za dete.
Trajanje i učestalost poseta treba postepeno da napreduju kako se približava vreme za ponovno ujedinjenje porodice.
Voditelj slučaja mora da obavesti roditelje i članove porodice o pravilima i ograničenjima poseta.
Kad se dete ne vraća u porodicu?
Povratak deteta u porodicu ne planira se samo:
- ako dete nema žive roditelje ili su oni nepoznati, ili se s njima ne može stupiti u kontakt posle potrage od najmanje šest meseci;
- ako su roditelji dali saglasnost za usvojenje deteta;
- ako su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava;
- ako za dete nije moguće obezbediti bezbedno okruženje uz roditelja, u razumnom periodu (najduže dve godine).
Plan za samostalan život
Za decu koja su trajno izdvojena iz porodice mora se, najkasnije do njihovog 14. rođendana, napraviti plan podrške za započinjanje samostalnog života.
Pre nego što donese ovaj plan, centar mora da proceni veštine deteta za svakodnevni samostalan život i sredstva za samostalan život (stan, prihodi…) koja su na raspolaganju detetu lično, njegovoj porodici i zajednici (da li je moguće koristiti opštinski stan, na primer).
Pravo na žalbu
Žalbu protiv rešenja centra za socijalni rad o merama preventivnog ili korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava roditelji mogu podneti Ministarstvu rada i socijalne politike u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
