Usvojenje je čin uspostavljanja sistema prava i obaveza između deteta koje se usvaja (usvojenik) i osoba koje ga usvajaju (usvojitelji), koji je identičan pravima i obavezama koje inače postoje između deteta i roditelja. Po istoj analogiji, rođaci usvojitelja imaće obaveze prema detetu koje inače imaju rođaci roditelja deteta. Istovremeno, prava i obaveze između deteta i njegovih bioloških roditelja i srodnika prestaju da postoje – osim ako dete nije usvojeno od strane supružnika ili vanbračnog partnera njegovog roditelja.
Ko može biti usvojen
Da bi neko dete moglo biti usvojeno, potrebno je da istovremeno budu ispunjeni sledeći uslovi:
- da je dete starije od tri meseca i mlađe od 18 godina, kao i da nije steklo potpunu poslovnu sposobnost;
- da su roditelji deteta preminuli, nepoznati ili nepoznatog boravišta, ili da su živi i poznati, ali lišeni poslovne sposobnosti ili roditeljskog prava (sa malom šansom da im ikada bude vraćeno), ili da prosto žele da daju dete na usvojenje;
- da dete nije već usvojeno.
Ko može da usvaja
Najčešće, kao usvojitelji se pojavljuju bračni i vanbračni parovi. U izuzetnim slučajevima – a izuzetnost ovde potvrđuje posebna dozvola ministra rada i socijalne politike – usvojitelj može biti i osoba koja živi sama.
Usvojitelji mogu da budu samo osobe za koje je utvrđeno da poseduju svojstva „na osnovu kojih se može zaključiti da će roditeljsko pravo vršiti u najboljem interesu deteta“. To automatski isključuje one koji su:
- potpuno ili delimično lišeni roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti;
- oboleli od bolesti koja može štetno delovati na usvojenika;
- osuđeni za neko od krivičnih dela protiv braka, porodice, polne slobode ili života i tela.
Između usvojitelja i usvojenika mora da postoji određena starosna razlika – ne manja od 18, niti veća od 45 godina.
Istovremeno, među njima ne sme da postoji krvno srodstvo – bilo u pravoj liniji (dete, unuk, praunuk), bilo u bočnoj liniji (brat, sestra, polubrat, polusestra).
Čak i ako su svi ovi kriterijumi ispunjeni, do usvojenja će doći samo ako nadležni organ proceni da je to u “najboljem detetovom interesu”.
Strani državljani kao usvojitelji
Strancima je usvajanje dozvoljeno pod dva uslova: da se usvojitelji ne mogu naći među državljanima Srbije, za šta je rok godinu dana od unošenja podataka u Jedinstveni lični registar usvojenja, ali i da se nadležni ministar saglasi sa usvojenjem. Izuzetno, ministar se može saglasiti sa usvojenjem i pre isteka roka od godinu dana, ako se proceni da je to u najboljem interesu deteta.
Ko odlučuje o usvojenju
Ako dete ima roditelje, potrebna je njihova saglasnost da bi se uopšte razmatrala mogućnost usvojenja – osim u slučaju da su roditelji trajno lišeni roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti (što su često i razlozi pokretanja procesa usvojenja). Tada, kao i u slučaju da dete nema roditelje, potrebna je saglasnost njegovog staratelja. Na sve to, zgodno je pomenuti da pravo na stav ovde ima i svako dete koje je starije od 10 godina. Ako mu se iz bilo kog razloga ne dopada ideja da bude usvojeno, usvojenja neće ni biti.
